Prevozna sredstva kao što su EGO polupodmornica i Adventure-Doo su projektovana kako bi podvodni život bio pristupačan svima koji imaju vremena ili sklonost ka treningu kako bi seli iza upravljačke konzole personalizovanih podmornica. Ali Platypus podvodno istraživačko prevozno sredstvo ima vodonepropusno korito dok u istom trenutku odaje način života koji se odvija ispod povšine vode. Kocept Platypus iz 2011-te i prototip mogu da plove u opasnim vodama takođe ovo plovilo može da bude eksploatisano u komercijalne svrhe.
Platypus je, jednom rečju, katamaran sa centralnom platformom za putnike gde mogu da sednu. Dva ramena za pivotiranje su povezana za dva odvojena trupa, koja se pomeraju uz pomoć hidraulike i koja se spuštaju ispod površine vode, korisnici mogu da plove iznad površine vode i ispod sa ugrađenim vazdušnim kompresorom koji snabdeva kiseonikom.

Dimenzije 5,7m (18,7ft) dužina, 2,46m (8ft) širina i težina svega 720 kg, prototip guraju kroz vodu Torqeedo electirc motori jačine 10kW litijum-jonsko baterijsko pakovanje. Sa putnicima iznad vode dostiže daljinu od 30 nautičkih milja (34,5 milja/55km) dok putujete prosečnom brzinom od 5 čvorova (5mph/9km/h), ali može da dostigne brzinu do 10 čvorova. Ova statistika se menja i pada za pola kada se putnici nalaze ispod nivoa vode, sa baterijom koja traje svega 4 sata.

Ipak, kompanija takođe planira da proizvede model koji će nositi dva 9,9ks Mercury motora koja će plovilu omogućiti površinsku brzinu i do 40 čvorova (47km/h ili 46mph) i dužu prelaznost tj. veću razdaljinu. U površinskom modu, centralna gondola je smeštena na 50 cm (20inča) iznad površine vode, što, složićete se, odaje utisak da letite tik iznad vode. U podvodnom modu, putnici su 2m (6,5 ft) ispod površine vode.

Posle preliminarnih podvodnih testova u Bordeaux-u, gde se Platypus-ov menadžer projekta Rachida Ettarfaoui suočio licem u lice sa "neuspehom" zbog neodgovarajućeg terena, testiranje prototipa je premešteno u mnogo primamljivije vode Sv. Tropea.

Prvobitni prototip je imao tankove za kiseonik smeštene u pontonima iznad nivoa vode, tokom testiranja "tim" je saznao da se u dotoku kiseonika kod putnika osećao više nego nepoželjan miris hidrauličnog ulja. Zbog ovog razloga, konačni prototip upumpava kiseonik do putnika koristeći električni kompresor koji nije povezan ni sa jednim tankom, kompresor se nalazi iznad površine vode.